Mitologija, Stanje duha, Tekstovi, Zanimljivo

Šta kriju tetovaže iz drevnih vremena?

 

whang od

Malo je reći da je umetnost tetoviranja danas u 21. veku doživela svoju potpunu ekspanziju. Ali isto tako možemo sa sigurnošću reći i da ovo nije njen početak kraja, jer ona nikad ne zastareva, samo se menja, a tome u prilog idu dokazi koji datiraju još od pre nekoliko vekova.

Prvi tragovi tetovaža pronađeni su na mumiji čoveka koji je živeo oko 3300. g. p. n. e. Eci , kako su je nazvali, imala je tačno 61 ukras u vidu linija i krstova na mestima koja su danas poznata kao akupunkturne tačke. Veruje se da je utrljavanje uglja u precizne rezove datih oblika imalo za svrhu ublažavanje bolova, jer se ispostavilo na osnovu DNK analiza da je ovaj čovek patio od arterioskleroze, pa je neki drugi njegov značaj isključen iz razmatranja.

Međutim, mnogo češči razlozi zašto su ljudi posezali za ukrašavanjem svojih tela ima veze sa spiritualnošću.

U starom Egiptu se neke žene imale u predelu grudi i butina istetoviran lik božanstva Bes, za koje se verovalo da ih štiti i daje im snagu tokom porođaja. No pre nego što je ovo tumačenje zavedeno kao najverovatnije, bilo je pretpostavki da su ove Egipćanke sumnjivog morala i da se pomoću tetovaža štite od polnih bolesti.

Na prostoru današnje Evrope i okolo tetovaže su nekada bile uglavnom statusni simboli. Među Herodotovim spisima se nalaze podaci da su oslikani Skiti i Tračani bili plemenitog porekla, što se ne bi moglo reći za one koji nisu bili vlasnici nekog takvog ukrasa. Ali sa druge strane, imati tetovažu onda moglo je označavati i pripadnost nekome ili nečemu, bilo kao rob, prestupnik ili sledbenik neke versko-religijske ideje. Interesantno je i da je Ptolomej IV bršljanovim lišćem imao istetovran lik Dionisa, boga vina i zaštitinika kraljevskog dvora u to doba. Ni Rimsko carstvo nije bilo izuzeto od ovakvih običaja, sve do pojave hrišćanstva, kada su sa carom Konstantinom i zvanično zabranjeni kao bogoskrnavljenje.

Polinežani su kroz svoje tetovaže ispoljavali svoju duhovnu snagu. U Samoi muškarac bez tetovaže nije muškarac. Haićanima su trajne šare po telu značile mentalno i fizičko blagostanje. U Tajlandu i Burmi (današnji Mjanmar) verovalo se da monasi prenose magične moći onom koga tetoviraju.

Japanci su za tetoviranje bili zainteresovani više iz umetničkih nego religijskih razloga. Ali prvi tragovi “tetoviranja” pronađeni su u grobnicama starim 3000 godina. Reč je o glinenim figuricama sa izgraviranim šarama po licu koje predstavljaju zamenu mrtvima na njihovom daljem putu u nepoznato.

U keltskoj kulturi najdominantnije su slike konopaca ili spirala koje simbolizuju povezanost/isprepletenost svih živih bića na zemlji. Iza njih su odmah lavirinti sa ključevima ili stepenicima koji ukazuju na bitne životne izbore.

Dalje, u Južnoj Americi, Inke i Maje su imale tetovaže koje su se odnosile na njihovu hrabrost. Međutim, nadolazeći Španci su se tada prvi put susreli sa išaranim telima domorodaca, što su odmah pripisali delima nečastivog.

A danas?

a36ca2884a480a6156979fe5be3e4ab3

Svaka slika ima neku svoju priču. Ne bi trebalo da je samo fizička promena na telu, pomodarstvo, već svojevrstan simbol onom koji je nosi. Kao obeležje spiritualnog puta, uspomena, vodilja ili neka druga lična ekspresija.