Filozofija življenja, Psihologija, Stanje duha, Tekstovi

Stres, stres, urnebes: mora li tako?

be78beef2376c644c4390c1424837576

Bombardaju nas sa svih strana da smo izloženi stresu više nego ikada. Ali pomislimo li šta to zaista znači? Šta je stres u stvari? Ponekad se stiče utisak da svi mi rabimo ovu reč i kad ima i kad nema opravdanja za nju. Kao da nam je najlakše da se “vadimo” na nju. Međutim, evo kako zaista stoje stvari.

Gužva u saobraćaju, prekoračen dozvoljeni minus, porodični problemi, problemi sa zdravljem… sve su to potencijalne situacije zbog kojih može da nam skače krvni pritisak ili izlazi para na uši. Da li je nužno da o tim stresorima razmišljamo iskučivo negativno? Da, ako predugo traju a ništa se bitno ne menja.

Preduga izloženost stresu će pre ili kasnije, ali svakako dovesti do anksioznosti, depresije, glavobolje, nesanice… nekog još ozbiljnijeg stanja. Ali pre nego što iskusimo neku od ovih neprijatnosti, možda ne bi bilo loše da vidimo i drugu stranu stresa, koja možda može da nam donese i nešto dobro.

Profesor Brus Makjuan (Bruce McEwan), koji je proveo više od 40 godina istražujući uticaj hormona stresa na centre nervnog sistema zadužene za pamćenje, osećanja i raspoloženje, došao je do podele stresa na tri njegova nivoa:

  1. Dobar stres,
  2. Podnošljiv stres,
  3. Otrovan stres.

Dobar stres nas prati u nekim svakodnevnim situacijama sa kojima možemo vrlo lako da izađemo na kraj kada realno sagledamo njihov opseg. Zapravo, to i nisu toliko stresni događaji koliko ih mi sami činimo takvima. Podnošljiv stres je pratilac neprijatnih životnih okolnosti poput otkaza na poslu, razvoda, gubitka voljene osobe i sl. Međutim, ovi stresori su okarakterisani kao “podnošljivi” jer je dokazano da svako od nas ima urođene mehanizme odbrane i zaštite od njih. Ono za šta nas priroda nije obdarila jeste borba sa otrovnim stresovima.

Mnogi su čuli za ono “fight or flight” – kao odgovor na stres: ili se boriš ili bežiš. Ali ima i jedna druga stvar: “rest and digest”. Pa da li je moguće da naš nervni sistem može da aktivira i mirnije funkcije našeg tela, odnosno omogući nam zdravu, dugoročnu ravnotežu?

U psihoniverzumu kažu da može!

Prva i osnovna stvar jeste da će uvek biti nepredviđenih okolnosti, pa čak i onih koje možemo da predvidimo, ali ne i izbegnemo. Koja god da je u pitanju, u tom trenutku prvo i osnovno jeste da zastanemo pred situacijom, sagledamo je svojim unutrašnjim okom, promislimo o osećanjima koja nas prožimaju dok se njome bavimo. Beg može biti naš prvi izbor, ali moramo biti svesni da on nije najsrećniji, ako ćemo dugoročno. Umesto toga treba poraditi na tome da uskladimo svoja osećanja sa onim što ih izaziva, bilo da je to bes, tuga, ljutnja, iznevernost i sl. I dozvoljeno je i besneti, i tugovati, i ljutiti se… Ali, takođe, ne smemo da zaboravimo da smo mi sposobni i za suprotna osećanja i da se njima treba podjedanko predavati kao i prethodnima. To je balans kome treba težiti. Ljubav, radovanje, mir… Možda ih nećemo naći uvek svugde, ali to nije razlog da odustanemo od potrage. Jer dok tragamo, mi živimo.