Često se iza glavobolje ili neke druge boljke zapravo krije bol u duši ili srcu. To je naš prirodni odbrambeni mehanizam kako da se “zaštitimo” od rana, umesto da ih dubinski promislimo. Ponekad se čini lakšim pobeći glavom bez obzira nego tu istu glavu mućnuti i videti da li ona ima neko rešenje.

Niko ne želi da pati, ali skoro svi idu okolo sa povećim teretom na leđima, bez ideje šta će i kud će sa njim. Sve dok ga ne skinu i zavire u njegov sadržaj, on će biti njihov verni pratilac, poput nemira, napetosti, kočnice… Fizička ili emocionalna patnja je prvi znak da je teret postao pretežak za našu dušu i da se time jedan njen deo otcepio. I najmanje parčence koje nije na svom mestu čini nas slabijim i ranjivijim. U prevodu – podložnijim negativnim uticajima.

 

Ohrabruje vest da ono što se rastavilo može i da se sastavi, uz iskrenu volju i upornost.

Kad primetite da niste sasvim svoji, to znači da vašoj duši nije prijatno u okruženju u kom je. Taj nemir koji osećate je njen pokušaj bekstva. Svaka fizička ili emotivna rana je još jedna rana na njoj. Rastakanje duše se smatra duhovnom bolesti, i sve druge bolesti koje se javljaju imaju veze sa deficitom naše životne energije/sile. Stoga se smatra najvitalnijim da se svi delovi duše ponovo spoje u jedinstvenu celinu. I svako je, u manjoj ili većoj meri, tokom života svedočio stanju svoje duše.

Zapitajte se da li se osećate potpuno? Kada ste se poslednji put osećali potpuno? Možda će vas odgovor vratiti u detinjstvo, a možda i nećete imati odgovor. Duševni gubitak je sličan onome što prepoznajemo kao dugoročni bol i strah koji nam stvaraju osećaj bespomoćnosti i nemoći, anksioznost, depresiju… Sve su to mehanizmi koji nas štite od potencijalno opasnih iskustava. Drugim rečima – duša se rastače s namerom da nas zaštiti.

Kako bilo, svaka rana mora da zaceli pre ili kasnije, ali što je kasnije, to je teže. Mi ponekad nismo u stanju da prepoznamo neke svoje emocije i ograničenja, ali to je u redu i treba pustiti, jer ima ko zna. To je ona – naša duša. Zato treba da budemo blagi prema njoj. I nije problem ako neki njeni delići krenu da odlaze, ali je problem ako ne možemo da ih vratimo, jer tada će naši životni rezervoari isprazniti, i gorivo ćemo potražiti na prvom izvoru koji nam se nametne, a po nekom nepisanom pravilu ono neće biti kvalitetno i eto problema, gore pomenutih.

U nekim drevnim kulturama naracija i vizualizacija uz aktivno učešće imaginacije imale su veliku ulogu u povezivanju svih delova duše kod njenog domaćina. Arhetipske predstave reptila i zmajeva su energije sa kojima su poistovećali svoje duše kako bi joj povratili njenu esencijalnu snagu i vitalnost. Danas… svoju duševnu snagu treba da potražimo u svemu što nas gura napred. Ako nam se i učini da ne znamo šta je to, ona će nas već podsetiti. Ona. uvek. zna.